РЕПУБЛИЧКО ТАКМИЧЕЊЕ ИЗ СОЦИОЛОГИЈЕ


Након  регионалних такмичења, изведених у оквиру четири Универзитетска центра, уследило је велико Државно финале такмичења ученика средњих школа из социологије, на тему  “ Интернет и друштвена стварност“, 30. марта. 2013. године на Философском факултету у Београду. Учеснике је најпре поздравио актуелни председник ССД-а, професор др. Драган Тодоровић, а његовој добродошлици се придружио и Управник одељења за социологију, Огњен Радоњић. Једанаесторо најбољих су представили своје радове пред  комисијом коју су чинили представници свих универзитетских центара; Снежана Попић, Душан Ристић, Бранислав Стевановић, Исидора Јарић и председник комисије др. Слободан Антонић.  Презентације и разговори с члановима комисије су потрајали скоро три сата, након чега је донета одлука о додели признања и награђеним радовима:

Прво место је освојила Милена Маринковић, ученица 3. београдске гимназије, с радом “Анализа дискурса у твитовима о политичким странкама – истраживање“. Друго место су поделили Душан Арсеновић, ученик Гимназије у Обреновцу “ Лице и наличје интернета“ и Дајана Тимар, ученица Средње медицинске школе у Суботици “ тебра, знаш како се пише,? Ма, нбт, искулирај, вађно је да се ми капирамо! – Језик и правопис на интернету“

Треће место деле Јелена Малић, ученик 3. београдске гимназије, са радом “ Форме, садржаји, правила комуникације на интернету и језик виртуелног света“ и Љубомир Миленковић, ученик Гимназије 9. мај у Нишу с радом “ Позитивно деловање интернета на младе у Србији“.

Свим учесницима су додељени дарови и признања а победница Милена је ослобођена полагања пријемног из

социологије, при упису на факултет.

 

Регионално такмичење из социологије


Српско социолошко друштво у сарадњи са одсецима за социологију Философских факултета у Београду, Нишу, Новом саду и Косовској Митровици, је организовало, друго по реду, такмичење  ученика средњих школа из социологије. тема овогодишњег такмичења је интернет и друштвена стварност.

Такмичење из социологије се добрим делом разликује од такмичења из других области. Наиме, у овом случају се не проверава научено, стечено знање путем писменог тестирања, већ се од такмичара очекује креативни, стваралачки приступ задатој теми, било на теоријском било на истраживачком плану. Пријаве за такмичење су се подносиле до 24. децембра 2012. године а предаја завршених радова је била предвиђена најкасније до 23. фебруара 2013. године. На адресу Одсека за социологију, философског факултета у Београду, стигле су три пријаве из 15. београдске гимназије и три пријаве из 3. београдске гимназије. Од приспелих педесетак радова, извршен је први одабир. Том приликом, у  најбољих десет радова уврштени су и радови “ Форме, садржаји, правила комуникације на интернету и језик виртуелног света“ Јелене Малић и “Анализа дискурса у твитовима о политичким странкама“ Милене Маринковић, иначе ученица 3. београдске гимназије. Одабрани радови су представљени на јавној такмичарској презентацији, одржаној 16. марта 2013. године а том прилком,извршен је одабир најбоља четири рада, који су се пласирали на финално такмичење које ће се одржати 30. марта 2013. године. Поред

радова ученика 1. београдске гимназије, Филиповић Александра и ученика Гимназије у Обреновцу, Арсеновић Душана, нашли су се, у овом пробраном друштву,  сјајни радови ове две девојке. Упркос озбиљној конкуренцији, верујемо да девојке имају озбиљне изгледе за успех и на републичком нивоу. Овом приликом им четитамо и желимо пуно среће у даљем такмичењу!

ПОРТРЕТ МУТАНТА-ВАРВАРА или ДИСАТИ ШКРГАМА ГУГЛА – АЛЕСАНДРО БАРИКО


 

ГУГЛ.ШКРГЕ.МУТАНТИ

Технолошка иновација која руши привилегије једне касте, омогућује некој новој популацији приступ одређеном феномену. Комерцијална екстаза, спектакуларност, модеран језик, поједностављење, површност, брзина, осредњост, помирљиво пристајање на идеологију америчке империје, инстиктивна тежња ка лаицизму која распршава светињу на мноштво лакших и баналнијих интезитета.

Гугл је претраживач. Први господари Веба су веровали у Портале, веровали да ћемо сви желети да имамо добављаче од поверења, да одобримо улаз нама близак. А онда су два студента са Стенфордског универзитета решили да понуде мноштво, да нам обезбеде приступ целокупном знању света, лако, брзо и бесплатно. Њихово чедо, Гугл је највећи изум после проналаска штампе.(Оно што је на мрежи колико год да је огромно ипак није целокупно знање.)

Ако проучимо Гугл, видећемо да немамо посла са селом који су опљачкали варвари већ да се налазимо у њиховом логору, њиховој престолници. уколико постоји нека тајна, Гугл је место где је треба тражити.

Последњи трзај предварварског поступања јесте био њихов покушај да сортирају понуде на претраживачу према броју понављања. Мучили су се питањем како класификовати резултате. А онда су решили да ставе акценат на   линкове , и да меродавније буду оне странице на које упућује највећи број линкова ( подвучене речи или реченице и преко којих се  може доћи на неку веб страницу). Отишли су и корак даље, правећи разлику између важнијих и мање важних линкова јер линк на Јахуу и линк на приватној страници нису исте тежине. Преостало је још да се пронађе чудовишно компикован алгоритам који би обуздао ту рачуницу линкова.

Ако данас тражите неки одговор, Гугл ће вас упутити на најбоље место, на ком ћете наћи одговор и то тачан. Иначе сам појам квалитета је превазиђен, значајније је шта је важно а шта није. Тако се превазилази стари систем вредности; нпр. ако би сајт који говори истину о нечему био на санскриту, Гугл га не би уврстио у прве понуде већ би понудио оно што је најближе истини на језику који разуме већина људи.

 Коперникански обрт Гугла јесте у следећем: да вредност једне идеје, једног податка, једне информације није везана за њене суштинске карактеристике већ за нешто изван ње, за то с чим је све она у вези. Меродавно је оно знање које је у стању да уђе у секвенцу са свим осталим знањима. Готово да не постоји други критеријум вредности, истине. Богатство смисла је тамо где знање пролази, где је знање у покрету.

Идеја да схватити и знати значи продрети дубоко у оно што проучавамо, све док не продремо до његове суштине јесте једна лепа идеја која одумире. Њу је заменило инстиктивно уверење да суштина ствари није тачка већ путања, да није скривена у дубини, већ расута по површини, да не пребива унутар ствари већ се расплиће изван њих. У таквом универзуму, сазнавати – значи великом брзином јездити кроз целокупно људско знање, повезујући раштркане путање. У свету мреже, тој радњи су надели прецизно име: SURFING, пловити, бродити на површини уместо урањати у дубину!

А реч “тражити“, дубоко у себи садржи грчку реч КИРКОС- круг, нешто што се изгубило па се у трагању, врти у круг…

  *   *   *   *   *

Шкргама Гугла сада већ дише маса људи, чак и када су компјутери угашени. Оно што је код Гугла покрет који трага за знањем, у реалном свету постаје покрет који трага за искуством. Живе живот људи а кисеоник који им јемчи опстанак добијају стичући искуства. Стећи искуство о нечему значи спасти се. Међутим, и начин стицања искуства се променио, искуство за варваре има облик путање, секвенце. Ако би се мутант на свакој ствари задржао са стрпљењем и очекивањима некадашњег човека с плућима, путања би се расплинула. Зато је мутант научио колико најмање и највише времена може боравити  у стварима и то га неизбежно држи на удаљености од дубине која је за њега неоправдано губљење времена.

Све је у процесу па и биографије. Све је у трајању а трајање никад краће. Сваки доживљај губи у трајању и интезитету па се надомести количином. Шта се губи? Катарза. Шта се добија? Инфериорност. Путовања су честа а доживљај изостаје. Искуства су без укуса, без осећаја, као туђа.

 *   *    *    *   *

Звучи банално али деца нас често подучавају. Ми који смо одрастали окружени досадом тешко можемо деци објаснити да досада није исто што и губитак смисла. Мали мутант је попут бицикла; ако успори, пашће. Потребно му је да непрестано буде у покрету како би имао утисак да стиче искуство. Знате ли шта је то? То је феномен због ког ваше дете се истовремено игра, прича телефоном, једе или ради задатке, четује и слуша музику. Амерички универзитети су пуни научника који покушавају да докуче да ли је реч о генијима или будалама који ће себи спржити мозак. они то не раде зато да обесмисле све те радње  већ зато да од њих начине једну једину радњу. Они не поседују нагон да изолују сваку од тих радњи како би је извршили с више пажње и на начин да из ње извуку што је могуће више. То је нагон који им је стран.

Дакле, имамо једно ново поимање искуства.Ново лоцирање смисла. Нову форму опажања. Нову технику преживљавања. Нову цивилизацију.

НАЈЕЗДА ВАРВАРА, НАПАД НА СЕЛО КЊИГА – АЛЕСАНДРО БАРИКО


КЊИГЕ

Село књига је моје село.

 Најчешће у овом селу су две претпоставке; да људи више не читају и да писци мисле само на профит, јер да је тачно ово прво онда не би постојало ово друго. У Америци се у последњој деценији, број објављених књига повећао за 60%, у Италији се учетворостручио. Носталгичари кукају за малим породичним издавачким кућама и минијатурним књижарама с начитаним продавцима. Сада, међутим постоје велики издавачки концерни и мегасторови. Да ли овде скрнаве Флобера као што су Бађа ставили на клупу? До половине 18. века читање књига је било условљено поседовањем образовања и одсуствовањем потребе односно нужности привређивања. Грађанско друштво је ситуацију  променило; број образованих људи који у исто време имају времена и новаца да се могу бавити читањем , се драстично повећао. С појавом грађанског друштва, развија се нова форма књижевног изражавања – роман. Роман је био роба, као и свака друга. Древне аристократске породице мора да су с гађењем гледале на ову појаву, производње и продаје књига за скоројевиће, неуке, који су једва умели да читају. Нем асумње да су ову појаву сматрали штетном.. све оно што ми данас сматрамо врхунском уметношћу, створено је да задовољи најширу публику. та публика није била тако бројна као што је то данас случај али она се није издвајала од остатка света својом пробирљивошћу веч својим новцем и временом. Моцарт, Верди, писали су музику за необразоване.  У Италији, после 2. светског рата, када су “Стрега“ награду добијали писци, песници попут Павезеа, Моравије, две трећине становништва је говорило на дијалекту а 13 посто популације је било неписмено. Књига “Гепард“ која је била мрска приличном броју интелектуалаца, продата је у 400.000 примерака. Одкако је некоме пало на памет да продаје озбиљне књиге по ниској цени заједно с дневним листовима, италијани су покуповали у две  године више од 80 милиона књига ( мада не значи да су их и прочитали). У ствари, издаваштво се увек протезало до крајњих граница комерцијализације. Треба трагати за одговорима на питања: Коју су представу о квалитетима наметнули варвари данас? Шта желе да читају? Шта је за њих књига?

Варвари нису збрисали цивилизацију књиге коју су затекли. Подаци говоре да интересовање за књижевност коју ми “старији“ сматрамо “квалитетном“,  расте. Пропорција нас збуњује јер расте и број продатих “осталих“ књига. Ако посматрамо  тржиште књига као џиновско јаје на око у ком је беланце заправо сачињено од књига које нису “квалитетне“, књиге по којим су снимљени филмови, романи које су писала тв лица, исповести разних личности, итд. У том мноштву, прикривен је један принцип – принцип да вредност књиге почива на њеној способности  да буде део једног ширег искуства. Варвари користе књигу како би употпунили секвенце смисла које су започеле негде другде. Оно што их одбија јесте књига која се у потпуности ослања на књигу. Варвари читају само књиге чија се упутства за употребу налазе на местима која нису књиге. Већина оних који данас купују књиге нису читаоци.

Варвари дају предност комуникацији испред исказа, хоризонтали уместо вертикали.  То не значи нужно писати баналне ствари на једноставан начин како би те сви разумели већ постати фрагмент ширег искуства. Вредност књиге дакле, лежи у количини енергије  коју је та књига у стању да прими од других нарација и да их потом преточи у друге нарације. Ако кроз књигу пролазе бројни фрагменти света, то је књига коју вреди прочитати а ако је пак читав свет у њој, али непомичан, лишен комуникације са спољним светом, ако није усвојила језик света,  то је бескорисна књига. Језик света је нека врста језика Империје, нека врста латинског којим говори читав Запад.

Књига, по себи није вредност, вредност је секвенца. прва књига која је искористила овај принцип је Име руже, дакле, добро написана књига, једног интелигентног теоретичара који је боље од других проучио путеве трансверзалне комуникације света. чак и да нисте прочитали ниједну књигу, Име руже ће вам се допасти.

Велики трговци дакле, не стварају потребе, већ их задовољавају. Нове потребе имају нови људи.

НАЈЕЗДА ВАРВАРА, НАПАД НА СЕЛО ФУДБАЛА – АЛЕСАНДРО БАРИКО


ФУДБАЛ

Известан број људи осећа носталгију према фудбалу из минулих времена, за недељним утакмицама, за играчима без менаџера, мање испуњеним календаром , већом чистотом, моралном и људском.Ако се један спорт, до те мере изопачи да ускратити  излазак на терен једном таквом врхунском играчу као што је нпр. Бађо и оставити га на клупи – постаје смислено, онда се ту нешто очигледно догодило. Догодио де самоубилачки преображај. Фудбал завршава у рукама неколицине приватника који у први план истурају његову спектакуларност, приближавају га путем модерног језика, нарочито телевизијског, шире тржиште и увећавају потрошњу. Привидни резултат: фудбал губи душу. Варвари су склони да нарушавају светост појава које нападају, руше светињу и бацају је на план искуства, разграђују је. Кад оплакују стара времена, носталгичари у ствари показују да им недостаје та светост. Зашто варвари одстрањују најузвишенију, најплеменитију, најкреативнију димензију фудбала; таленат, уметнички печат фудбалера с дресом број 10? Ако желите да схватите шта тим уклањањем Бађа добијају, треба да погледате чиме га замењују, а добијају игру расподељену на све играче, добијају осредњост, која је брза, и отвара  бројне могућности које се непрекидно смењују и остављају утисак да се нконстантно нешто дешава. Тако варвари виде спектакуларност у фудбалу. О замењивости фудбалера, да и не говоримо.

 

НАЈЕЗДА ВАРВАРА, НАПАД НА СЕЛО ВИНА – АЛЕСАНДРО БАРИКО


“Што си написао, написао си. А сутрадан од тога направиш молерску капу. Под претпоставком да их молери још увек праве,  те капе од новина  – попут барки насуканих на обалу њиховог лица.“

“Мом свету недостаје интелектуално поштење али не и инетелигенција. Нису сви полудели. “

“Оне које називамо варвари су нека нова врста, која има шкрге иза ушију и одлучила је да живи под водом. Наравно да ми с нашим плућанцима, гледајући их с копна, имамо утисак да се ближи апокалипса. Тамо где они дишу, ми умиремо.А када видимо да наша деца жељно гледају у воду, стрепимо за њих.“

“Страх да би нас могле надвладати и уништити варварске хорде стар је колико и историја цивилизације.“

Ево шта је написао један лондонски критичар кад је чуо Бетовенову Девету симфонију, на првом извођењу, 7. Маја 1824. Године : “Елеганција, чистота и мера, које су биле принципи наше уметности, постепено су узмакле пред тим новим стилом, фриволним и извештаченим, који је почео да доминира у овом нашем времену склоном површности. Мозгови који  по образовању и навици, нису кадри да мисле ни о чему другом осим о одећи, моди, трачевима, читању романа и моралном расулу, имају потешкоћа да извуку једно истанчаније и мање грозничаво задовољство из науке и уметности. Бетовен пише за те мозгове, и у томе, чини се, има извесног успеха, ако треба да верујем у хвалоспеве који, како видим, пљуште са свих страна, величајући ово његово последње дело.“  Девета, данас представља једно од најчвршћих и најузвишенијих упоришта те тврђаве којој прети инвазија варвара. А како тврди овај критичар, постојало је време кад је Девета била барјак варвара! Ево и једне занимљивости; знате ли зашто ЦД има баш ту минутажу коју има? Па управо зато да би на њих могла стати читава Девета. ( 1982. Године- Филипсов носач звука)

Како је могуће да тако учен и поштован критичар прогласи Бетовена за композитора који пише за игнорантску публику?

Промишљена симплификација музичког универзума изводи се тако да у свом том губитку раскоши, сужењу могућности, стратешком узмаку, неки људи пронађу теснац кроз који ће ући у НОВИ СВЕТ.

“ДНК једне цивилизације не ствара се само у најузвишенијим вијугама његове спознаје већ и, ако не и превасходно, у њеним привидно безначајним исклизнућима.“

Глен Гулд “Нисам кадар да разумем сувише једноставне ствари.“

“Мики Маус је доказ да једно створење може да опстане чак иако нема људски лик. Руши хијерархијску лествицу створења на чијем врху је човек.“

Нема земље за старце: “Помислио сам да како никад нисам видео некога као што је он, па сам се запитао да није можда реч о неком новом типу особе. Нисам знао шта да му кажем. Шта да кажеш неком ко сам за себе тврди да нема душу? Много сам о томе размишљао. Али он није био ништа у поређењу с оним што ће тек доћи.“

                                                              *     *      *     *   *

Варвари надиру са свих страна. И то нас чини помало конфузним, јер не успевамо да држимо у шаци све сегменте ове појаве, повезану слику инвазије. Расправља се о великим књижарама, о брзој храни, о ријалити програмима, о политици на телевизији, о деци која не читају и о безброј сличних ствари. Видимо пљачку али нисмо кадри да видимо инвазију. Те тако ни да је разумемо. Треба гледати одозго.

Постоје многи феномени  који не само да не умиру већ се множе са запањујућом виталношћу.Рекло би се да живе независно од сопственог смисла који су имали али који је, чини се, постао бескористан.

Мутанти немају душу. Варвари немају душу.

Постоје три специфична подручја у којима се ова појава манифестује; вино, фудбал и књиге.

ВИНА

Цењена вина су пре производили искључиво Французи и Италијана. У остатку света пили су друге ствари, пиво и жестока пића. Након 2. Светског рата, европљани су почели да жваћу жвакаћу гуму а Американци су почели да пију вино, и да га у Калифорнији производе, с идејом да опонашају најбоља француска вина али и да их малчице прилагоде америчком потрошачу. Ово, како сам га назвао “холивудско“ вино, има прелепу боју, прилично висок проценат алкохола, мек укус, без неугодних танина и без киселости, пружа осећај раскоши, кад га попијеш, траг у устима кратко траје. Холивудско вино је постало планетарни феномен, сада се вино пије и у Египту, и у Мексику, а у Америци се пије више вина него у Европи. Холивудско вино  уме да се допадне и да остави утисак на потрошача да је то управо што је он тражио. Но, кад би се упоредило са винима старих произвођача, показало би се да је ово вино без душе, вино без смисла, дубине. сложености, племенитости и историје.

Овај феномен приказан у микрокосмосу вина је планетарна и сложена појава која се састоји из читавог низа мањих, повезаних феномена.

*Пад квалитета се подудара са растом квантитета. Губитак душе је цена коју треба платити за пословни успех. Дакле, комерцијализација једнако губитак душе. Ако се нешто много продаје, мало вреди. Грамзивост је супротстављена култури; уверење да их покреће прекомерна, готово неморална глад за зарадом, је било једно од упоришта европске мржње према Јеврејима, европљани су умишљали некакав тајни рат у којем је једна узвишена и племенита култура морала да се бори против грамзивог цинизма народа заокупљеног гомилањем новца.  Комерцијализација је остварена захваљујући примени технолошких иновација. Идеја о винској аристократији почива на привилегији поседовања драгоценог земљишта. Технолошка иновација је угрозила ову привилегију.

*Други феномен је језичка револуција. Амерички критичари су први отворено почели говорити о ономе што су многи мислили; да  многа високо цењена француска вина у ствари нису питка., да су више софистицирана него добра. Тако је озваничен укус који није био само укус ових критичара већ и бројних, не тако образованих људи, укус који је чак почео бројчано да се изражава кроз оцењивање вина, што је вулгарно али сврсисходно. То је тако типично за варваре; они користе нови језик јер теже поједностављивању а онда га назову модерним.

*Трећи феномен се не коси с једноставношћу иако тако може, на први поглед, изгледати; то је спектакуларност. Спектакуларност постаје вредност; најбржи и најкраћи начин до задовољства, предност технике над надахнућем и предност ефекта над истином.

*Четврти феномен је Империјализам. Холивудско вино је америчког порекла а америчка култура је империјалистичка.

*Класна борба је пети феномен. Питање избора вина је питање класне борбе. Извесна маса људи осваја територију којој до сада није имала приступа.

Повезујући ове феномене у смислени низ добијамо пуну представу о томе шта се заиста дешава: Потпомогнута технолошким иновацијама, извесна група људи, склона империјалистичком културном моделу, приступа једном чину, који јој је био ускраћен, нагонски га приближава уз помоћ спектакла и модерног језика, потрошачком свету и прибавља му комерцијални успех.

Они, чија је позиција, делатност, сфера занимања и бивствовања “ нападнута“ опажа првенствено оно што испливава на површину а то је привидно урушавање свеукупне вредности, губитак душе и наговештај варварства. На овај начин они не разумеју варваре, ко су и зашто су такви, већ само технику њиховог “напада“како се крећу. зато се њихово незадовољство своди на јадиковке и салонске приче, што није делотворно.

БОЖИЋ НА ДВОРУ – ХУМАНИTAРНИ ФОНД ЊКВ ПРИНЦЕЗЕ КАТАРИНЕ


Чланови социолошке секције на Двору у хуманитарној акцији

Чланови социолошке секције на Двору у хуманитарној акцији

Приликом обиласка  матураната 3. Београдске гимназије Дворског комплекса, у октобру месецу, имали смо прилике да разговарамо с некадашњим волонтерима Хуманитарног фонда ЊКВ Принцезе Катарине  а садашњим запосленима у Канцеларији Двора. Тад је зачета идеја о могућој сарадњи с поменутим Фондом а у наредном месецу је та идеја преточена у Пројекат о учествовању у Хуманитарној акцији Фонда “ Божић на Двору“.  Ученице Милена Филиповић 4/6 и Мина Јевтовић 4/5 су прихватиле да буду носиоци овог пројекта. Њих две су успоставиле контакт с надлежнима Фонда и понудиле помоћ, у погледу добровољног рада као и помоћ у реализацији програма свечане поделе пакетића.

Ко ради тај и огладни

Ко ради тај и огладни

Занимљиво је да су, у очекивању одговора с Двора на њихову понуду за помоћ, исти ученици, заједно с Ђачким парламентом, организовали још једну хуманитарну, новогодишњу акцију.

Божић5

Предах у раду

Предах у раду

Влада председава

Влада председава

Божић11У петак, 4. јануара, дакле, током зимског распуста,ученици  четвртог разреда учествовали су у волонтерској акцији паковања пакетића за децу без родитеља, децу расељених и избеглих лица, као и за децу са посебним потребама. Дванаест волонтера, подељених у две групе, спаковали су више од 800 пакетића за један дан. Поклоне и слаткише за децу прикупила је  “Хуманитарна Фондација Њ.К.В. Принцеза Катарина”. Акција је трајала од 10 до 17 часова, а у оквиру ње ученицима је организована и тура по двору. Весела атмосфера приликом паковања одушевила је организаторе који су били изненађени добром вољом и енергијом волонтера.

 Због своје хуманости и ентузијазма, ученици су 10. јануара били гости на Божићном пријему приликом додељивања пакетића. Пријем је почео у 10 часова, и трајао је до 12. Деци су биле приређене приредба и послужење, после којих су им подељени пакетићи. Поред Престолонаследника Александра и његове супруге Принцезе Катарине, пријему су присуствовале и друге познате званице. Волонтери су имали част да се упознају са Принцезом Катарином и лично од ње приме похвале за свој труд.

Чланови секције на Двору

Чланови секције на Двору

После успешно завршене акције и лепог осећања због хуманог рада, волонтери су почели да праве планове и за Ускршњу акцију.

СИМУЛАЦИЈА СКУПШТИНСКОГ ЗАСЕДАЊА


IMG_1220

У току обиласка  Скупштине Републике Србије, које је организовано за матуранте 3. београдске гимназије, у октобру месецу, од госпође Весне Дујмић Росић смо сазнали да Одељење за едукацију, осим овог, има у својој понуди још два едукативна програма, намењена управо средњошколској популацији; то су програм “ Путеви закона“ и програм “Симулација скупштинског заседања“.  Искористили смо  прилику и договорили учествовање матураната у тзв. Симулацији, но, показало се да, због бројних обавеза инструктора који у овом програму учествују,  за реализацију морамо чекати до децембра.

 Прва симулација је изведена 21.12. 2012. године. Учествовало је 50 матураната, претежно природно математичког смера, у пратњи професора Зоране Матићевић. Ово је иначе максималан број учесника, иако се  показало да интересовање за учествовање у симулацији далеко превазилази овај број.

 Симулација се иначе изводи у једној од сала за заседање, у Улици Краља Милана. Програм траје од три до четири сата а њиме руководе, управљају два до три инструктора Одељења за едукацију. Они дају ученицима смернице, упутства током симулације, пружају потребна објашњења, коригују погрешке и уопште, подучавају их.

 Читава симулација је замишљена као једна врста ‘‘Социодраме“ у којој ученици уче кроз преузимање улога посланика, према профилу који им је иначе задат од стране инструктора, и учествовањем у самом процесу од конституисања скупштине, преко предлога закона, рада у посланичким одборима, улагања амандмана, иступања за говорницом, и напослетку гласања.

 Показало се да овај начин учења изузетно одговара свима, без разлике. Учење може да буде и забавно и да се,  поред свега, овим путем стиче јаснија слика, да се знања усвајају и емотивно а самим тим, да су трајнија. Колико је успешан овај програм сведочи и чињеница да су ученици сами, по повратку у школу, инсистирали, да првом приликом, организујемо барем још једну симулацију, што је наравно, и учињено. Наредна симулације је заказана за  март месец.

 Иначе, по завршеној симулацији, на молбу гђе Росић да јој обезбедимо некакву повратну информацију о томе како су ученици реаговали на овај едукативни програм, Зорана Матићевић  је  осмислила и извела анкетно испитивање учесника симулације.

 Обрађени подаци потврдили су оно што смо, по атмосфери и раду током симулације, могли и претпоставити. Наиме, симулација је испунила и превазишла њихова очекивања. Свим ученицима би без устручавања, препоручили учествовање у овом програму. Програм је, по њиховом мишљењу одлично осмишљен, избор закона који је послужио за пример је одговарајући а задовољни су и инструкторским радом и руковођењем. Дали су неколико нових предлога закона који би могли послужити као предмет расправе. Оно што је најупечатљивије јесте да је половина учесника променила свој однос према посланичкој функцији и посланичком раду. Наиме, ђаци тврде да су, захваљујући медијима, стекли искривљену слику о њиховом раду као некој врсти “естрадне“ делатности а да је у ствари, њихова улога озбиљна а одговорност огромна. Велики помак остварили су и у самом знању о процедури предлагања закона, амандмана, измена, усвајања и нарочито о раду скупштинских одбора. Неки чак сматрају да би се овај програм морао уградити у наставни план и програм.

Једном речју, симулација скупштинског заседања има све што је потребно да прерасте у традиционалну активност током завршне гимназијске године.

Извештај приредила :

 Зорана Матићевић,

 руководилац социолошке секције

РАЗОТКРИВАЊЕ ТЕЛА


20.новембра 2012. године, у оквиру пројекта који је осмислила, организовала и извела Дуња Станкић, ученица  одељења 4/5 и члан социолошке секције,  група од тридесетак ученика, од првог до завршног , четвртог разреда наше гимназије, посетила је контраверзну, путујућу изложбу “ Разоткривање тела“  инсталирану у једној од хала Београдског сајма.

Један од фасцинантних експоната

Један од фасцинантних експоната

тела2 621380_280973958689680_1781135058_o Почетно интересовање ученика је било далеко веће но, висока цена улазнице, строги захтеви излагача, посета у приватном аранжману, учинили су да се тај број смањи.

 Уз техничка помагала, изложени експонати могли су се обићи за  сат, два. Реакције ученика су биле драстично различите, као што се могло и претпоставити.  Изложба је недвосмислено поучна, у томе су се сви сложили. Нарочито за оне ученике који су већ опредељени у том “природњачком“  духу и који желе да постану лекари, фармацеути, форензичари и сл. ( занимање форензичара, захваљујући ТВ серијама постаје све популарније) Ова група ученика је посматрала експонате, без неког нарочитог “емотивног“ уплива.

Организам из друге перспективе

Организам из друге перспективе

Међутим, било је и оних који су врло бурно реаговали на чињеницу да су експонати у ствари, лешеви, обраћени нарочитим физичко-хемијским методама тако да се очувају, конзервирају у првобитном стању или да се издвоји неки од органа или система у човековом организму, који се жели тако издвојен,  приказати. Нарочито импресивно су деловали крвоток читавог тела, нервни систем, кости  или очувани фетуси у различитим фазама  развоја. То је управо оно што ову изложбу чини контраверзном.

 621458_280972832023126_109459243_oОве контраверзе су послужиле и као тема за касније  разговоре. Учесници у полемисању су  се занимали трагањем за одговорима на питања попут: да ли човек посећујући ову изложбу или дозвољавајући да се одржава, у ствари даје зелено светло за злоупотребу људи, нарочито сиромашних људи тзв.“трећег света“, затим, да ли напредак медицине у ствари има своју “мрачну страну“и слично.

 Већина се сложила у следећем; да је приказивањем фетуса код ученика порасла свест о развијању људског ембриона у стомаку мајке као потпуног бића а самим тим и одговорност за живот односно насилно прекидање живота тј. абортус. Изузетно поучно и делотворно је било и приказивање органа оштећених од прекомерне употребе алкохола и дувана, пушачка плуча и цироза јетре, далеко поучније од било каквог савета или накнадне критике.

 У сваком случају,посета изложби се показала као незаменљиво и упечатљиво искуство.

                                                                         Дуња Станкић